Trener Džudo kluba „Bor” Jovan Nikolić pripada generaciji sportista koja je odrasla na tatamiju, sazrela kroz takmičenja, a danas znanje prenosi novim generacijama. Njegov put govori o istrajnosti, povratku i želji da se uspeh gradi upravo u svom gradu.
Džudo u Boru ima dugu tradiciju, ali svaka nova generacija donosi i novu energiju. Upravo takvu energiju danas u salu unosi Jovan Nikolić, nekada dečak koji je prvi put zakoračio na trening, a sada trener koji planira velike stvari.
„Otac je davno bio džudista, on se bavio time, i tu negde 2004–2005. godine, kada sam napunio otprilike šest ili sedam godina, prvo je brat otišao na džudo, pošto je stariji dve godine. Njemu se to svidelo tamo. Kod kuće je malo vežbao na meni, ja još nisam bio član kluba, i meni se to svidelo. Videli smo da ide kako treba i tako sam rešio da se upišem u Džudo klub Bor“, priseća se Nikolić svojih početaka.
Iz dečje radoznalosti rodila se ljubav prema sportu koji, kako kaže, oblikuje i telo i karakter. Džudo nije samo borba, već škola odrastanja kroz red, rad i poštovanje.
„Džudo je pre svega olimpijski sport, jedan od glavnih sportova godinama unazad na Olimpijskim igrama. Sport je, ali ujedno i borilačka veština. Ono na čemu se bazira naš sport je razvoj dece i njihovo usavršavanje kroz uzrasne kategorije. Godinama unazad džudo je u više navrata proglašen za najkorisniji sport za razvoj dece, jer utiče na motoriku i fizički razvoj. Od četvrte, pete godine deca rade poligone, gimnastiku, koordinaciju, vežbe u parteru, u stojećem stavu, uče padove i bacanja. Zato se stalno ističe koliko je važan za pravilan razvoj“, objašnjava Nikolić.
Ova japanska veština, čiji je tvorac Džigoro Kano, u Bor je stigla pre više od šest decenija i postala važan deo sportskog identiteta grada.
„Mi smo 2023. obeležili 60 godina postojanja kluba. Koliko znam iz priča, džudo je u Bor došao preko Zagreba, Beograda i Niša. Ljudi iz Niša su došli u Bor da promovišu džudo, starije generacije su to prihvatile i tako se znanje prenosilo dalje“, kaže Jovan.
Kao i kod mnogih mladih sportista, bilo je trenutaka kada je sve moglo da krene drugim putem. Razlika je u tome što se Jovan vratio džudou.
„U početku mi se svidelo, ali tada nije bilo puno dece kao danas. Svi smo trenirali zajedno – od najmlađih do momaka od dvadeset godina. Bili su jači i u jednom trenutku mi nije odgovaralo, pa sam posle godinu, godinu i po dana prestao. Prešao sam na košarku, šest–sedam meseci, video da to ne ide. Onda na fudbal, bio sam na dva treninga i shvatio da nisam talentovan. Posle je trener došao kod kuće, ubedio me da se vratim na džudo i od tada više nikada nisam prestao“, priseća se Jovan.
Takmičarski put vodio ga je kasnije i van Bora, tokom studija u Nišu, gde je, pored medalja, stekao i dragoceno iskustvo koje danas koristi kao trener.
„U klubu sam bio do 2016. godine, a onda sam otišao na Fakultet sporta u Nišu. Tamo sam trenirao tri godine tokom studija. Napravio sam određene rezultate, ali sam najviše naučio trenerski deo posla, kako da radim sa decom i kako da organizujem sistem. Međutim, oduvek sam želeo da živim i radim u Boru. Plan mi je bio da, kada završim takmičarsku karijeru, postanem trener i da stvaramo nove takmičare“, ističe trener Džudo kluba „Bor”.
Kao takmičar, Jovan Nikolić iza sebe ima značajne rezultate koji su obeležili njegovu sportsku karijeru.
„Najznačajniji rezultat mi je titula prvaka države iz 2012. godine u kategoriji starijih pionira. Kasnije sam, tokom boravka u Nišu, osvojio dve državne medalje u konkurenciji mlađih seniora, kao i titulu državnog prvaka u katama“, kaže Nikolić.
Danas, međutim, posebnu težinu imaju uspesi njegovih učenika. Klub nastavlja da raste, medalje se nižu, a ime Bora sve češće se čuje i van granica zemlje.
„Imali smo državne medalje još u vreme Jugoslavije. Početkom dvehiljaditih bili smo vicešampioni Prve lige Srbije ekipno. U novije vreme imamo oko dvadesetak državnih medalja i osvajanje Evropskog kupa, kada je Teodor Luka Nikolić u Mađarskoj uzeo zlato“, s ponosom govori Nikolić.
Iako priznaje da mu ponekad nedostaje adrenalin borbe, Nikolić kaže da je trenerska radost veća.
„Nedostaje mi da se takmičim, nekad uđem u borbu sa starijima na treningu. Ali mi je mnogo draže da kao trener osvojimo deset medalja nego ja jednu“, iskreno kaže Jovan.
Rezultati to potvrđuju – 2023. godina ostaće upisana kao rekordna za Džudo klub „Bor”.
„Te godine smo imali oko 150 medalja, sedam državnih i jedan Evropski kup. Prošle godine oko 120, tri državne – Pavle Nikolić dve i Sara Krjanjanović jednu. To pokazuje da idemo u dobrom pravcu“, ističe Nikolić.
Veliki zamah daju i događaji koje klub organizuje – međunarodni turnir i kamp „Srećno”, na kojima mladi džudisti imaju priliku da uče od najboljih, pa i od boraca kakav je Kristijan Tot.
„Prošle godine smo prvi put imali više od 300 takmičara na turniru. Na kampu bude oko 200 dece. Dolaze ozbiljna imena i to mnogo znači našim takmičarima – vide kako rade vrhunski sportisti i dobiju dodatnu motivaciju“, ističe trener Džudo kluba „Bor”.
Najveći izazov, dodaje, jeste kako zadržati mlade da ostanu u svom gradu, jer potencijal postoji i za mnogo veće domete.
„Problem je što deca odlaze na školovanje u druge gradove. Trudimo se da ih zadržimo, jer imamo kvalitet za evropsku scenu. Cilj je da omasovimo još više turnir i kamp i da probamo da uđemo u Prvu ligu Srbije ekipno. To bi nas odvelo ka Superligi, među najveće klubove.“
Jovan Nikolić poručuje da je suština mnogo šira od jednog sporta i jedne sale. Najvažnije je da se deca bave fizičkom aktivnošću, da manje vremena provode uz telefone, a više na treninzima. Vrata Džudo kluba „Bor” su, kaže, otvorena za sve nove članove i, iako bi voleo da njihov izbor bude džudo, naglašava da je najbitnije da se deca kreću i odrastaju uz sport.
Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Put ka vrhu: Sportski duh Bora“, koji je sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na Google News-u:
