Jedna od najvećih dilema roditelja je kako postaviti granice bez kazne. Mnogi veruju da će dete, ako nema kazne, raditi šta god želi. Međutim, pozitivna disciplina ne znači odsustvo pravila – naprotiv. Ona podrazumeva jasne granice, ali bez zastrašivanja, ponižavanja ili fizičkog kažnjavanja.Deci su pravila potrebna jer im pomažu da razumeju svet oko sebe i razviju osećaj sigurnosti.
Važno je da pravila budu razumljiva i prilagođena uzrastu deteta.Mala deca još uvek razvijaju sposobnost kontrole impulsa, pa su im potrebna jednostavna i kratka pravila. Starijoj deci je važno objasniti razloge za određena ograničenja jer na taj način uče da razumeju posledice svog ponašanja
Pozitivna disciplina podrazumeva nekoliko važnih principa. Prvi je doslednost – dete treba da zna šta se od njega očekuje. Drugi je objašnjenje umesto pretnje. Umesto rečenice “zato što sam ja tako rekao” mnogo više pomaže kada roditelj objasni zašto je neko pravilo važno.
Takođe je važno da odrasli ostane smiren. Deca uče posmatrajući odrasle. Kada roditelj reaguje mirno, dete kroz odnos uči kako da reguliše svoje emocije.
Umesto kazne, mnogo je korisnije koristiti logične posledice. Na primer, ako dete razbaca igračke, logična posledica je da ih zajedno sa roditeljem pokupi. Na taj način dete uči odgovornost, ali se pritom ne oseća poniženo ili uplašeno.
Granice postavljene na ovaj način ne stvaraju strah, već pomažu detetu da razvije unutrašnju odgovornost i razumevanje sopstvenog ponašanja.
Šta uraditi kada dete pogreši: kako greške postaju prilike za učenje
U svakom detinjstvu greške su neizbežne. Savremeni pristupi vaspitanju naglašavaju da je mnogo korisnije da se greška posmatra kao prilika za učenje. Burna rekacija, vikanje ili pretnje od strane roditelja pojačavaju kod deteta strah i otpor. U takvoj situaciji dete se više fokusira kako da izbegne kaznu nego na razumevanje svog postupka. Mnogo više pomaže kada roditelj razgovara sa detetom i pokuša da razume šta se dogodilo. Jednostavna pitanja poput: “Šta se desilo?”, “Kako si se osećao?” ili Šta možemo sledeći put da uradimo drugačije?” pomaže detetu da razmišlja o svojim postupcima i njihovim posledicama. Roditelji takođe mogu pomoći detetu da pronađu rešenje. Na primer, ako je dete povredilo nekoga, može se razgovarati o tome kako da se izvini ili kako da sledeći put reaguje drugačije
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi za pozitivno roditeljstvo: Stop telesnom i emocionalnom kažnjavanju dece“ i sprovodi se u okviru programa „IzEUgla“ koji je podržan od strane Evropske unije, a koji sprovodi Zaječarska inicijativa zajedno sa svojim partnerima: Fondacijom Jelena Šantić iz Beograda, organizacijom Pro.Tok 21 iz Smedereva, Centrom za razvoj lokalnih medija iz Požarevca i Centrom lokalne demokratije -LDA iz Knjaževca. Sadržaj teksta je isključiva odgvornost autora-udruženja građana „RODITELJI BORA“ – Bor i ne izražava nužno stavove Evropske unije.
Pratite nas na Google News-u:
