Drama o prijateljstvu, praštanju i posledicama ljudskog inata okuplja poznata imena domaće glumačke scene, a najvećim delom snima se u Negotinu
Posle 15 godina rada u videografiji, Nenad Jakovljević, poznatiji kao Neksi, ostvaruje svoju dugogodišnju želju i snima prvi autorski igrani film „Ruka“ u rodnom Negotinu.
Reč je o drami koja kroz sudbine trojice nekada nerazdvojnih prijatelja govori o prijateljstvu, praštanju, društvenim razlikama i posledicama odluka koje ljudi donose vođeni ponosom i sujetom.
Ideja za film nastala je pre tri godine, a od tada do danas Jakovljević je prolazio kroz brojne izazove kako bi svoju zamisao pretvorio u stvarnost.
„Po prirodi sam jako maštovit i kreativan i tu energiju sam iskoristio da napišem jednu iskrenu životnu priču o tri nerazdvojna druga i problemima sa kojima se nose. Put do realizacije nije bio nimalo lak. Tokom te tri godine nailazio sam na razne prepreke, od pronalaska finansija, preko okupljanja prave ekipe, do logistike i dozvola za lokacije“, kaže Jakovljević.
Okupiti renomiranu ekipu za prvi film, kako kaže, na prvi pogled deluje gotovo nemoguće, ali su mnogi saradnici i glumci prepoznali potencijal priče.
„Kada kroz život radite ono što volite, trudite se da ostavite dobar utisak i steknete poverenje, vrata počinju sama da se otvaraju. Neke ljude iz ekipe znam godinama, druge sam upoznao preko preporuka. Glumci su vrlo rado pristali da budu deo projekta jer su prepoznali kvalitet priče. Ogromna je čast na setu imati imena kao što su Bane Trifunović, Bojan Krivokapić, Ivan Jevtović, Nenad Heraković, Darko Ivić, Marta Keler i drugi“, kaže on.
Jakovljević ističe da realizacija filma ne bi bila moguća bez podrške ljudi koje je upoznao tokom višegodišnjeg rada u videografiji. Kako kaže, brojni profesionalci iz filmske industrije prepoznali su potencijal priče i nesebično pomogli da projekat zaživi.
„Posebno bih istakao punu podršku glumaca, kao i profesora i reditelja Stevana Filipovića, od kog sam zaista mnogo naučio“, kaže Jakovljević.
Iako je radnja filma fikcija, autor priznaje da je u priču uneo i delove sopstvenog života kako bi joj dao autentičnost.
„Namerno sam uzeo segmente iz mog realnog života kako bih upotpunio priču i dao joj autentičnu, ljudsku crtu. Imena tri glavna junaka su, zapravo, imena mog oca i njegova dva rođena brata. Jednu od uloga posvetio sam svom stricu koji nažalost više nije sa nama. Taj lik u filmu umire i oko njegove sudbine se plete cela radnja“, objašnjava on.
Naziv filma nosi snažnu simboliku i ujedno otkriva njegovu glavnu poruku.
„’Ruka’ simbolizuje ruku prijateljstva koju nekome pružite kada je u nevolji“, ističe autor.
U središtu priče nalaze se tri prijatelja koji odrastaju zajedno, a film kroz njihov odnos govori o promenama koje donose godine, životne okolnosti, ponos i sujeta.
„Kroz ovaj film duboko u sebi osećam potrebu da probudim empatiju kod ljudi. Čini mi se da smo se svi previše osamili i otuđili. Svako gleda samo sebe i upravo smo zbog toga toliko usamljeni, bez obzira na to gde živimo ili šta posedujemo“, navodi Jakovljević.
Prema njegovim rečima, film predstavlja kontrast između bezbrižnog detinjstva, kada su prijateljstva bila važnija od etničkih i socijalnih razlika, i sveta odraslih u kojem često preovladaju inat i lažni ponos.
„Deca se danas posvađaju, a sutra pomire, jer im je prijateljstvo preče od inata. Odrasli to često zaboravljaju. Spremni smo da odbacimo sve prelepe trenutke zbog samo jedne nesuglasice. Kroz ovu tragičnu priču, film nosi snažnu poruku o razornim posledicama inata i podseća nas da jedino iskreno praštanje i dečija čistoća srca mogu srušiti barijere“, kaže on.
Posebno mesto u ovom projektu zauzima Negotin. Jakovljević je želeo da svoj prvi autorski film snima upravo u gradu u kojem je odrastao.
„Jako sam vezan za taj grad, a s obzirom na to da su se filmovi uglavnom snimali u okolini, na pivnicama, ali nikada u samom gradu, hteo sam da kroz ove kadrove dam jedan mali omaž svom rodnom mestu“, ističe on.
Podrška lokalne zajednice, dodaje, od velikog je značaja tokom snimanja.
„Od lokalne zajednice nismo tražili finansije, već samo da nam ustupe lokacije i državne ustanove i maksimalno su nam izašli u susret. Najjači utisak na mene ostavio je veliki broj sugrađana koji su posmatrali snimanje i uputili nam predivne reči podrške. Mislim da im je bilo drago što neko iz njihovog malog mesta snima film baš tu i to je stvorilo fantastičnu atmosferu na setu“, navodi Jakovljević.
Pored režije, Jakovljević istovremeno obavlja i posao direktora fotografije i producenta, što dodatno povećava odgovornost tokom snimanja.
„Raditi posao i reditelja i direktora fotografije i producenta u isto vreme je neverovatno stresno i naporno. Koliki god broj ljudi imali na setu, ogroman deo organizacije mora da ‘prođe’ kroz vas, dok paralelno morate da ostanete kreativni“, objašnjava on.
Veliku pomoć tokom rada pružila mu je Tamara Radojević, kao i porodica, prijatelji i brojni saradnici koji su podržali projekat.
Najveći deo filma snima se u Negotinu, dok ekipu očekuju dva snimajuća dana u Beogradu i Beču.
Iako priznaje da zbog brojnih obaveza retko ima vremena da zastane i razmisli o tome da ostvaruje svoj san, pojedini trenuci ga podsete koliko je ceo projekat poseban.
„Tek kad se završi snimajući dan, kada sednem u miru da pogledam snimljeni materijal, tek tad kažem sebi: ‘Čoveče, mi ovo stvarno radimo.’ To je apsolutno neverovatan osećaj“, zaključuje Jakovljević.
Pratite nas na Google News-u:
