Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar danas obeležavaju Badnji dan, koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik – Božić.
Obeležavanje Badnjeg dana počinje ujutru sečenjem badnjaka, hrastove grane koja se sa prvim mrakom unosi u dom.
Badnjak, koji simbolizuje sveto drvo Slovena, dominanti je element proslave, a običaj njegovog unošenja u kuću prati i unošenje žita i slame, koji simbolizuju plodnost i sećanje na Isusovo rođenje u skromnim uslovima na slami.
Danas je poslednji dan posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu Božića.
Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta njih izgubilo ili zaboravilo, u različitim krajevima običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, ali i pored toga ipak postoji dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični.
Prema narodnim verovanjima, na Badnji dan ništa ne bi trebalo iznositi iz kuće, čime se simbolički čuva mir i blagostanje domaćinstva.
Liturgijom u hramu Svetog Georgija u Boru je počelo obeležavanje Badnjeg dana.
