Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Vaskrs, najveći hrišćanski praznik i dan kada je vaskrsao Isus Hrist.
Prema predanju, na Uskrs je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, savladao je smrt i svim ljudima na zemlji je darivao večni život.
Prema jevanđeljima, događaj se zbio na grobu Hristovom, a radosnu vest je ženama mironosicama, „Mariji Magdaleni i drugoj Mariji“, saopštio arhangel Gavrilo.
„A lice njegovo bijaše kao munja i ođelo njegovo kao sneg”, zapisao je jevanđelist Matej opisujući arhangela Gavrila koji sedi na „grobnom kamenu” i pokazuje prstom na prazan grob.
Praznik je „pokretan“ i može najranije da bude 4. aprila, a najkasnije 8. maja.
Slavi tri dana pravoslavni hrišćani se pozdravljaju sa „Hristos voskrese“, a odgovara se „Vaistinu voskrese“. Vernici se pozdravljaju tako 40 dana od Vaskrsa, sve do Spasovdana.
Veliki petak, Velika subota i Vaskrs su najznačajniji dani u crkvenom kalendaru.
U hramovima se moli za duše svojih predaka i zdravlje potomaka. Nakon završetka jutarnje liturgije, počinje vreme mrsa i vaskršnje gozbe.
Prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove „čuvarkuća“.
Prema običaju, treba se umiti hladnom vodom u kojoj su preko noći odstajali bosiljak, crveno jaje, zdravac i drenak, dok decu treba protrljati crvenim jajetom po obrazima da budu rumena i zdrava.
Pratite nas na Google News-u:
