Jedinstvenena domaća tuiristička atrakcija, kafić u borskom rudniku Jami, prve goste primila je na današnji dan pre tačno sedam godina.
Od 30. januara 2011. godine do danas kafić na 389 metara pod zemljom (na početku 11. horizonta) posetilo je više od pet hiljada gostiju.
Rukovodstvo Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor odlučilo je da pretvori jednu rudarske „kancelariju“ u klub koji je vremenom popularno nazvan „kafićem“.
U poveću podzemnu salu, uređenu „po rudarski“ sa drvenim klupama i stolovima, spušta se liftom, a onda stiže rudarskim hodnikom koji se odavno ne koristi. Jer, rudari su u međuvremenu sišli još dublje, na 700 metara od svetlosti dana.
Preko pet hiljada posetilaca sa raznih strana i meridijana, ali i debela knjiga (zapisanih) utisaka potvrđuje da je „kafić“ ne samo obogatio ovdašnju turističku ponudu, već i ponudio „priču“ iz prve ruke o tome gde i kako se kopa bakar.
Za one koji žive daleko od Bora to je bio veoma zanimljiv događaj, ali spisak posetilaca pokazuje da je i mnoge Borane kopkalo gde to rade, ili su radili, njihovi očevi, dedovi, rođaci…
Jer, pored „kafića“ postavljen je i bušaći čekić tako da mogu da vide, da čuju njegovu buku, a oni smeliji i da sami obore koji komad stene.
Prošle godine „kafić“ je videlo 620 posetilaca, a tokom minulih godina sigurno preko 5.000. Bili su ovde ljudi koji su lani proslavili 50 godina svoje mature, učesnici seminara zlatara, evropskog rudarskog foruma, simpozijuma o reciklažnim tehnologijama, oktobarskog savetovanja rudara i metalurga.
„Kafić“ su posetili: kineska delegacija, Slovenska kulturna skupnost „Drago Čeh“, studenti japanskog Akita univerziteta, ekipa TV emisije „S Tamarom u akciji“, udruženja klastera za zaštitu životne sredine.
Planinarsko društvo „Josif Pančić“ iz Beograda, koje je videlo mnogo planinskih vrhova, ovde je zavirilo u zemljinu utrobu. Ranijih godina bilo je ovde i dosta državnika, ambasadora, predstavnika stranih kompanija, glumaca, pevača, fudbalera „Crvene zvezde“, naša vaterpolo reprezentacija.
U početku mnogi imaju strah od lifta, ali kad vide da u njega staje 60 osoba oslobode se i oni koji se inače ne voze liftom u svojoj zgradi.
Udobno, bezbedno spuštanje i sveža vazdušna struja koja ih dočeka brzo razbiju njihove predrasude (uglavnom vezane za rudnike uglja) i odmah uslede brojna pitanja o rudniku, rudi, rudarima, hodnicima.
Svi budu prijatno iznenađeni, što potvrđuje i knjiga utisaka. Omladina jednog kulturno-umetničkog društva iz Rumunije čak je i zaigrala u liftu.
Kako posetiti kafić u borskoj Jami?
Prijavljivanje za posetu „Kafiću“ ide preko Turističke organizacije Bor, ona to prosledi protokolu RTB-a, a protokol njima u upravi Jame. Poseta ima svoju proceduru iz bezbednosnih i zdravstvenih razloga zahvaljujući čemu minulih godina nije došlo ni do jedne nemile situacije.
Uz propisnu zaštitnu opremu, posetioci od „vodiča“ Saše dobijaju sve infomacije u vezi sa rudnikom i rudarima, počev od spomenika ispred upravne zgrade koji svedoči da je na tom mestu tokom Drugog svetskog rata bio nemački radni logor.
Na lepom i interesantnom iskustvu, na gostoprimstvu, mnogi se zahvaljuju i kasnije. Pišu i šalju zajedničke fotografije, te se posle toliko godina, i toliko poseta, može pohvaliti ideja koja ni na koji način nije omela rad u rudniku, a doprinela je boljem upoznavanju ovog poziva.
Nadležni u RTB-u se nadaju da će „kafić“ nastaviti još uspešnije da radi jer svi gosti hotela „Jezero“ koji su zainteresovani mogu da ga posete, a već ih šalju i drugi hoteli iz grada i okoline. Pošto je reč o svojevrsnoj promociji RTB-a, rudarstva i rada u rudniku, posete se još uvek ne naplaćuju.
(Bor030 / Kolektiv)
