Srpska pravoslavna crkva obeležava Sabor Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg Jovana, svetitelja koji je u narodu poznat kao Preteča Hristov.
Sveti Jovan je krstio Isusa Hrista, otuda naziv Krstitelj. On je jedini od proroka kome je bilo dato da može rukom da pokaže Onoga čiji je dolazak prorokovao, te je nazvan i Prorokom. A Predanje ga naziva Pretečom pošto je propovedao dolazak Mesije.
Rođen je u domu blagočestivih i pobožnih ljudi, prvosveštenika Zaharije i njegove žene Jelisavete, koji su u poznim godinama od Boga izmolili dete. Upravo je njihov sin Sveti Jovan kasnije odigrao odlučujuću ulogu na dan Bogojavljenja, kada je na reci Jordanu krstio Isusa Hrista.
Crkva je zato ustanovila da se upravo na ovaj datum praznuje Sabor Svetog Jovana Preteče, jer je dolikovalo da se praznikom ukaže poštovanje onome ko je poslužio Svetoj Tajni Krštenja, stavivši ruku svoju na glavu Gospodnju.
Ovaj praznik nosi naziv „Sabor“ jer se tog dana verni narod sabira u crkvama radi pevanja i uznošenja slave Bogu u čast Svetog Jovana Krstitelja.
Iako se sećanje na ovog svetitelja praznuje više puta u toku godine, najviše svečara upravo je na današnji dan.
Bio je takve moralne čistote da se mogao nazvati anđelom Božjim pre nego čovekom.
Sveti Jovan je bio progonjen od strane cara Iroda, bačen u tamnicu i na kraju pogubljen odsecanjem glave. Postradao je kao mučenik za hrišćansku veru i za Gospoda Isusa Hrista.
Prema predanju, sveti apostol Luka je želeo da prenese mošti Svetog Jovana iz Sevastije u hram u Antiohiji, ali za to nije dobio dozvolu. Ipak, poneo je sa sobom ruku Pretečinu – onu kojom je pokazao Spasitelja.
Pratite nas na Google News-u:
