U Boru obeleženo 20 godina od NATO bombardovanja [FOTO]

Polaganjem venaca na spomenik poginulim Boranima u ratovima od 1991. do 1999. i spomen plоči u holu zgrade Policijske uprave, danas je obeležena  dvadeseta godišnjica od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.

Polaganje venaca na spomenik stradalima

Vence su položili gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić, predsednik Skupštine grada Dragan Žikić, članovi Gradskog veća, predstavnici Policijske uprave, boračkih organizacja, članovi porodice nastradalih, kao i građani.

 

Program sećanja na 11 nedelja vazdušnih napada od strane 19 članica NATO od 24. marta do 10. juna 1999, upotpunili su danas prigodnom poezijom učenici borske Mašinsko-elektrotehničke škole.

Prigodan program učenika Mašinsko-elektrotehničke škole

Tokom 78 dana intenzivne vojne kampanje udruženih snaga država članica NATO pakta teritorija grada Bora gađana je sedam puta.

Na meti su se našle trafo stanica u krugu nekadašnjeg Rudarsko-topioničarskog basena Bor i stovašte goriva „Jugopetrola“, odnosno Naftne industrije Srbije.

Bombardovana trafo stanica u krugu RTB-a / Foto: unep.ch

Rat je odneo živote četvorici vojnika iz Bora, dvojici policajca i jednom civilu, stradalom tokom bombardovanja grada.

Gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić istakao je da se iz dana u dan, sa posebnim pijetetom moramo sećati svih onih koji su život dali za svoju državu.

Polaganje vanaca na spomen poginulim policajcima

„Te godine je, na jedan čudan način, doneta odluka da se, bez obzira na unutrašnju bitku koja se vodila u jednoj državi, jedan narod osudi na bombardovanje, Osudi na strašan čin. Moramo se sećati i nikada ne smemo zaboraviti. Svojoj deci i narednim pokolenjima ćemo znati da kažemo kako se treba boriti za svoju zemlju“, kazao je Milikić.

On je rekao i da je Srbija danas moderna demokratska država koja teži ka članstvu u Evropskoj uniji, ali i bliskoj saradnji sa bratskom Rusijom i Kinom.

Minut ćutanja za nastradale policajce

Prema procenama različitih izvora, u NATO bombardovanju Jugoslalije poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.

Na meti su se našli putevi, aerodromi, mostovi, železnička pruga, ali i bolnice, škole, dečiji vrtići, spomenici kulture, pa i mediji.

Tokom bombardovanja izvedeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je približno 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona.

Lansirano je i 1.300 krstarećih raketa.

Na gradove u Srbiji bačeno je 37.000 nedozvoljenih „kasetnih bombi“, a korišćena je i zabranjena municiju sa osiromašenim uranijumom čije posledice još nisu u potpunosti poznate.

Vojnoj intervenciji prethodili su neuspešni pregovori o rešenju krize na Kosovu i Metohiji vođeni u Rambujeu i Parizu tokom februara i marta 1999. godine.