Danas je veliki petak za vernike koji Uskrs slave po Gregorijanskom kalendaru.
Katolički vernici širom sveta obeležavaju Veliki petak, dan raspeća i smrti Isusa Hrista. Dan je Muke Gospodnje, kada se vernici prisećaju poslednjih sati Isusovog zivota.
Veliki petak je jedini dan u godini kada nema klasičnog misnog slavlja. Crkvena zvona ne zvone, orgulje ne sviraju, oltar je bez krsta, svećnjaka, cveća, a vernici se u crkvi okupljaju u tišini. Dolaze u crkvu kako bi razmišljali o Isusovoj žrtvi, a preko obreda doživeće liturgiju reči, klanjanju krstu i pričest. Veliki petak je dan u kojem Katolička crkva od vernika trazi post.
Katolički običaji vezani za Uskrs počinju već Pepelnicom (dan posle Fašnika) kada počinje post, korizma, koja povezuje zimsko i prolećno vreme i traje sve do Uskrsa. Bogatstvo običaja i njihova isprepletenost među različitim kulturama daje celom tom obredu još jednu sasvim posebnu notu. Na Uskrs je običaj hranu nositi na blagoslov, ukrasiti sto i pripremiti puno hrane. Uskrsno slavlje završava se Belom nedeljom – prva nedelja posle Uskrsa, a naziv joj je povezan uz odeću koja bi trebalo da se nosi.
Uskršnji zeka, koji se najčešće prikazuje upravo kako nosi šarena jaja, takođe je simbol plodnosti, a iako se ne spominje u Bibliji, vremenom je postao jedan od zaštitnih znakova Uskrsa. A ako se pitate zašto baš on nosi kokošja jaja, odgovor verovatno leži još u antici gde je on zbog svog brzog i čestog razmnožavanja bio sveta Afroditina životinja.