Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave jedan od najznačajnih hrišćanskih praznika, Svetu Trojicu, koji se još zove Duhovi i Silazak Svetog duha na apostole.
Sveta Trojica slave se tri dana, a prvi dan pada uvek u nedelju, na pedeseti dan od Uskrsa.
Na Svetu Trojicu ispunilo se Hristovo obećanje učenicima da će primiti blagodet duha svetog i progovoriti mnogim jezicima koje do tada nisu znali. Time je završeno osnivanje Hristove crkve, a apostoli krenuli po svetu da šire Hristovo učenje.
Običaj je da se na ovaj praznik pod u hramovima pokriva travom, a zidovi ukrašavaju zelenim granama. Tokom molitve, narod plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila. Mnogi nose venčiće sa sobom, da bi ih Gospod zaštitio od raznih nesreća.
Sveta Trojica slavi se i kao krsna slava, negde prvi, a negde drugi dan. Slava je Kraljeva, Kruševca, Požarevca, beogradskih opština Surčin, Čukarica i Lazarevac. Slavi se i Dan policije i Dan MUP-a Srbije, a obežava se u znak sećanja na 1862. godinu kada je srpska žandarmerija, na ovaj praznik, odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana tokom turskog bombardovanja Beograda.
Prema verovanju, na ovaj praznik ne treba spavati zbog borbe protiv demona, a običaj je da se na ovaj praznik u hramove i domove unosi osvećena zelena trava i cveće.
Prema predanju, u istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, veruje se da Vlajne imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču, baju vodicu za skidanje čini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje.
U Homolju i Timočkoj krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.
Pratite nas na Google News-u:
