Klub ljubitelja veštačke inteligencije „Neuronske mreže” počeo sa radom u Gimnaziji „Bora Stanković” u Boru uz mentorstvo nastavnika Informatike i računarstva Dejana Dojčinovića.
Dok je mnogima pojam „veštačka inteligencija“ još uvek nepoznat, ima i onih koji je pomno prate i izučavaju od samih početaka njenog nastajanja.
U Gimnaziji „Bora Stanković” u Boru eksperimentalno je počeo sa radom klub ljubitelja veštačke inteligencije pod radnim nazivom „Neuronske mreže”. Pored Informatike i računarstva, učenici u trećoj i četvrtoj godini mogu da biraju predmete koji su usko povezani sa veštačkom inteligencijom, Savreme tehnologije i Primenjene nauke 2.
„Za sada pokušavamo da otkrijemo algoritme veštačke inteligencije i faktički je to softversko implementiranje „Neuronske mreže”, sa nadom da ćemo doći i do hardverskog”, objasnio je Dejan Dojčinović, nastavnik u gimnaziji.
Pojam „veštačka inteligencija“ je prvi put iskoristio Džon Makarti 1995. godine kako bi opisao ponašanje jedne mašine koje bi ljudi okarakterisali kao inteligentno. Danas, to je podoblast računarstva i predstavlja jednu od naprednih tehnologija.
„Za veštačku inteligenciju sam saznao putem društvenih mreža i počeo sam da je koristim jer sam video veliki potencijal. Ona može da piše eseje, da prevodi razne jezike i to precizno, da rešava razne matematičke zadatke. Međutim, veštačka inteligencija je još uvek u fazi razvoja, to je jedan spor razvoj, te još uvek ima grešaka u radu. Znam da se mnogi plaše, ali uvek je potrebna ljudska ruka u radu i ukoliko se pravilno koristi, može da nam olakša svakodnevni život”, sa nama je podelio Mihajlo Anđelković, učenik gimnazije.
Kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, mislimo na ponašanje koje predstavlja simulaciju ljudske inteligencije putem mašina koje se programiraju tako se ponašaju i razmišljaju kao ljudi.
„Veštačka inteligencija ima svoje prednosti, ali i mane. Međutim, još uvek se razvija, ali je jako korisna. Puno pomaže oko škole kroz pretragu informacija jer ih je lakše filtrirati. Pored toga, vidim potencijal upotrebe veštačke inteligencije u različitim poslovima, startapovima, biznisima, ali generalno svugde”, rekla je Teodora Nikolić, učenica gimnazije.
Kada govorimo o softverskoj primeni, mislimo na delovanje u virtuelnom svetu kao što je, na primer, analiza i obrada fotografija, videa, pretraživanje informacija i tako dalje. Međutim, ona ima i svoju hardversku primenu kroz ugradnju u napredne robote, vozila bez vozača ili dronove.
„U pitanju je školski klub gimnazije, ali je otvoren za svakog učenika bilo koje od srednjih škola u Boru. Takođe, pozivamo i sva fizička i pravna lica da nam pruže podršku u ostvarivanju ove ideje jer znamo da je određena savremena tehnologija neophodna”, zaključio je Dojčinović.
Ukoliko ste entuzijasti u polju veštačke inteligencije, možete kontaktirati klub „Neuronske mreže” putem kontakata škole i videti na koji način možete da doprinesete njihovom radu.
Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Glas nove generacije“, koji je sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na Google News-u:
