Mandatar za sastav Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je danas da su u oblasti energetike planirani veliki projekti u narednom periodu i da je njegov cilj kao premijera da energetika i rudarstvo budu prepoznati kao razvojne šanse srpskog društva.
Vučević je tokom izlaganja ekspozea u Skupštini Srbije rekao da će naša zemlja prema strateškim dokumentima 2027. godine trošiti značajno više energije nego danas, zbog razvoja veštačke inteligencije, tehnologija, industrializacije, rasta, privredne aktivnosti i životnog standarda.
„Kada govorimo o energetskoj infrastrukturi, uspeli smo da za samo godinu dana izgradimo 110 kilometara gasne interkonekcije od Dimitrovgrada do Niša i time udarimo temelj gasne diversifikacije, odnosno obezbedimo alternativne pravce snabdevanja i osnažimo energetsku bezbednost“, rekao je Vučević.
On je istakao da se izgradnjom tog gasovoda Srbija pozicionirala kao tranzitna zemlja na energetskoj mapi Evrope, jer gas preko naše zemlje stiže do Mađarske i zemalja centralne Evrope.
Dodao je da je planirana izgradnja još najmanje dva gasna interkonektora, i to sa Severom i Makedonijom, kao i gasnog interkonektora sa Rumunijom, koja je bogata gasnim ležištima.
„Proširićemo kapacitete gasnog skladišta u Banatskom dvoru na 750 miliona kubnih metara, a razmatramo proširenje na dodatno ležište Čestereg, čime bi ukupan kapacitet bio do 1,5 milijardi kubika gasa. U pripremi je tehnička dokumentacija za izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske, čime ćemo diversifikovati izvore snabdevanja sirovom naftom, jer smo danas isključivo vezani za naftovod Janaf“, naveo je on.
Istakao je da će Termoelektrana Kostolac B3 uskoro biti puštena u rad i da je to važna vest, jer je reč o prvoj elektrani koja je izgrađena posle skoro 35 godina i donosi preko potrebnu energetsku sigurnost.
Vučević je naveo i da će se do početka 2025. godine završiti i vetropark Kostolac čija je izgradnja u toku.
„Od ključnog značaja je da se na vreme ugovore i sprovedu radovi na revitalizaciji postojećih blokova termoelektrana, uključujući neophodne mere iz domena zaštite životne sredine“, rekao je on.
Dodao je da je ove godine realizovan jedan od najvećih ekoloških projekata u termoelektranama u Evropi, završetkom izgradnje postrojenja za odsumporavanje u TENT A, a sledeće godine očekujemo završetak istog projekta u TENT B, što znači da građani u Obrenovcu, okolnim mestima i Beogradu neće imati problema sa kvalitetom vazduha.
„Revitalizacijom postojećih hidroelektrana dobićemo desetine novih megavata i značajno produžiti njihov vek. Najveći deo priprema projekta smo već uradili kada su u pitanju hidroelektrane Potpeć i Bistrica“, naveo je on.
Vučević je rekao da su planirana i značajna ulaganja u razvoj, modernizaciju, prenosne i distributivne mreže, kako bi građani i industrije imali sigurnost i pouzdanost u snabdevanju energijom.
„Tekuća i planirana ulaganja od 500 miliona evra u prenosni sistem omogućiće integraciju zelene energije u sistem, integraciju tržišta i bolju povezanost sa susedima, Rumunijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom“, rekao je Vučević.
Istakao je i da su pokrenuta istorijski najveća ulaganja u distributivnu mrežu, čija je vrednost 440 miliona evra, koja su važna prevashodno zbog smanjenja gubitka na mreži, efikasnijeg upravljanja mrežom, kao i većoj sigurnosti napajanja, manjeg broja prekida u snabdevanju i bržeg otklanjanju kvarova.
„Cena električne energije u Srbiji ostaje danas među najnižim u Evropi, ali ćemo bez obzira na to nastaviti sa zaštitom socijalno ugroženih građana, u čemu smo imali i finansijsku podršku od Evropske unije“, rekao je Vučević.
Naveo je da stabilan privredni rast, sigurno snabdevanje energentima i energetska stabilnost počivaju na mineralnim resursima koje obezbeđuje rudarstvo.
„Stoga ćemo u narednom periodu raditi na daljem povećanju učešća sektora rudarstva u BDP-u, kroz model državnog rudarstva, uz primenu svetskih standarda u oblasti zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, što će obezbediti dovoljne količine strateških i kritičnih mineralnih sirovina, a građanima omogućiti viši životni standard, ekonomski prosperitet i predvidivu budućnost“, rekao je Vučević.
Vučević je dodao da postojeće rezerve ruda, bakra, olova, cinka sa zlatom i srebrom kao pratiocima omogućavaju višedecenijsku eksploataciju i značajno podizanje postojećih kapaciteta primenom savremenih tehnika i tehnologija.
„Izgradnjom nove topionice u Boru, koja je završena 2023. godine, kapacitet proizvodnje katodnog bakra i zlata povećao se dva i po puta, uz primenu najsavremenijih standarda u oblasti zaštite životne sredine“, rekao je on.
Vučević je najavio da je planirano da se u narednom periodu u potpunosti sprovede trogodišnji plan aukcija, tako da se zaključno sa 2025. godinom postigne 1.300 megavata elektrana na obnovljive izvore energije.
„Nastavićemo da podržavamo građane, da kroz subvencije, zamene vrata i prozore na svojim domovima, poboljšaju izolaciju, ugrade kotlove ili solarne panele, kako bi smanjili potrošnju energije“, rekao je Vučević.
(Tanjug)
