Boban Nikolić, proslavljeni borski kik-bokser, pravi je primer odlučnosti, borbenosti i posvećenosti. Braneći boje Srbije, osvojio je brojne medalje na evropskim i svetskim takmičenjima u kik-boksu.
Njegova priča počinje kada je imao samo 12 godina, kada je, zajedno sa kumom Dušanom, počeo da trenira osnovne vežbe za kondiciju.
„Počeli smo da treniramo na stadionu Rudara, gde je trenirao i moj sadašnji trener Siniša Vladimirović. Video je da se trudimo i pitao nas da li želimo da dođemo na trening i tako sam počeo da se bavim kik-boksom”, prisetio se Boban.
Trenirao je kik-boks od 13 do 15 godine, imao par mečeva, a nakon toga napravio pauzu od šest godina.
„Vežbao sam, a trenirao sam i džudo tri godine. A onda sam se vratio kik-boksu, mojoj prvoj ljubavi. Jeste bilo malo teže što sam se vratio kao senior, ali sve je u glavi. Ako si rešio da to hoćeš, to voliš, posvetio si se tome, onda to ne bi trebalo da bude problem. Pauzu sam napravio zato što tada kik-boks nije bio toliko popularan i moji roditelji nisu imali pravu predstavu o tome šta ja to radim. Mislili su da samo idem da se tučem, a kik-boks je mnogo kompleksniji i predstavlja nešto skroz drugačije”, ističe Boban i dodaje da ljudi generalno imaju pogrešno mišljenje o borilačkim sportovima. „Nije to samo neka tuča. Mi se za to pripremamo fizički, prolazimo kroz treninge, postoji zaštitna oprema, pravila, sudije.”
Nikolić ističe da je u borilačkom, ali i generalno u sportu, najvažnija jaka psiha.
„Psiha je najbitnija. Da nastaviš kad ti je teško, da nateraš sebe da pređeš sve prepreke koje idu jedna za drugom. Fizički se svako spremi, najbitnije je da ti želiš i da shvatiš da možeš. Do uspeha je dugačak put. Samo ako si u glavi jak, uspećeš. Bude i uspona i padova. Nekad razmišljaš da li je ovo za mene, ali bitno je istrajati i uspesi sami dođu”, siguran je mladi kik-bokser.
Na svakom treningu Boban pomera sopstvene granice, kako fizičke, tako i psihičke.
„Nisi ni svestan nekad da možeš, onda kad izdržiš do kraja, odradiš taj trening, shvatiš da to možeš. Bilo je teško, ali izgurao sam, izdržao sam. Sport generalno mnogo pomaže i u životu, zato što se ta borba i istrajnost prenosi i na borbe na životnom polju.”
Iako je kik-boks individualni sport, borski kik-bokser ističe važnost tima.
„Bitno je da imaš tim i ljude koji su isto utrenirani, spremni, kako bi mogao da napreduješ. Ako imaš čoveka na treningu koji je bolji i spremniji od tebe, samo možeš da napreduješ. A bitno je da imaš i dobrog trenera koji će da ti napravi taktiku, drži fokusere, digne kondiciju na još viši nivo. Mnogo znači u borbi kada ti je u uglu iskusan trener, da ti da savet, da te smiri, ako treba da te probudi da se boriš bolje. Jeste pojedinačni sport, ali je mnogo bitno da imaš dobru ekipu oko sebe, da se slažete kao tim, pružate podršku jedan drugom. To je možda i jedna od najbitnijih stvari.”
Konkurencija jaka, ali Boban poštuje svoje protivnike i ističe da je sport više od borbe u ringu.
„Kada uđemo u ring, mi smo protivnici i svako od nas dvojice želi da bude pobednik, ali kada se borba završi, mi možemo da budemo prijatelji. Lično sam sa mnogim borcima, ne samo iz Srbije, već i iz inostranstva, u odličnim odnosima.”
U kik-boksu nema pravila kojima se može, na osnovu fizičkih karakteristika, jasno predvideti ko će pobediti.
„Uglavnom pobedi onaj ko je fizički bolje pripremljen i ko je psihički jači u tom trenutku, onaj ko ima veću želju da pobedi. Ako neko ima veći biceps od tebe, ne znači da će da te pobedi. To u ovom sportu uopšte nije bitno. Bitno je da imaš veću želju da pobediš, da veruješ u sebe i da fizički budeš što spremniji”, zaključuje borski kik-bokser Boban Nikolić.
Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Glas nove generacije“, koji je sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na Google News-u:
