Dragan Petković, Boranima poznatiji kao Di-džej Petko, svojim energičnim nastupima i evidentnom ljubavlju prema muzici, osvaja publiku. Od prvih žurki, na kojima je puštao muziku sa diska, do profesionalnog rada sa opremom koja može da pokrije žurku za dve hiljade ljudi, Dragan je prošao dug put. Muzika je postala njegov način života, a porodica i ljubav prema muzici ga motivišu da istraje, uprkos brojim svakodnevnim izazovima.
Odrastajući uz muziku, zajedno sa svojim braćom, sve je počelo kada je imao 13 godina, kada se ljubav prema muzici razvila u ozbiljnu želju da se njome bavi.
„Tada smo na internetu svašta mogli da nađemo da gledamo, slušamo snimamo, nije bilo kao pre toga, kada si morao da vrtiš diskove i tražiš kasete. Počeo sam da slušam haus muziku i malo po malo sam počeo da puštam muziku. Moj otac je imao neko ozvučenje, pa sam na kraju školske godine pravio žurke, prvi put sam puštao muziku sa diska, pa sa fleške, pa onda već sa laptopa. Tako je, malo po malo, počela da se u meni budi želja da se ozbiljno bavim time da puštam muziku”, priseća se Petković.
Njegovi roditelji su ga, kako kaže, podržali i pomogli da se ozbiljnije posveti didžejingu.
„U oktobru 2013. godine sam prvi put izrazio želju da se bavim didžejingom, roditelji su me podržali, pomogli mi da kupim prvu miksetu. Počeo sam da puštam muziku, tezga je bila hiljadu dinara. Onda je mom tati palo na pamet da kupimo zvučnike, pa smo kasnije kupili još zvučnika i tako, malo po malo, danas naše ozvučenje može da pokrije žurku od dve hiljade ljudi.”
Najbitnije za didžejing su ljubav, volja i podrška, a ostalo se stiče iskustvom, smatra ovaj mladi Boranin.
„U početku sam imao ozbiljnu tremu. Uglavnom sam puštao muziku na žurkama na koje su dolazili moji vršnjaci, pa sam uvek znao šta slušaju. Učio sam s interneta, ali je i mašta mnogo važna. Takođe, moj otac je svirao gitaru i savetovao me je u vezi sa tehničkom kulturom, kako da pravim dobre prelaze, da nikoga ne bole uši kada ja puštam muziku. Što se tiče izbora muzike, glavni pokretač, ne samo za mene, već za svakog umetnika, je mašta.”
Petković je svestran i u svom pristupu, ne oslanja se na unapred pripremljene plejliste.
„Nikad nisam radio napamet, ni za jednu žurku nisam napravio plejlistu. Uglavnom gledam da kod sebe imam sve. Najbitnije je da se sve sortira, da znam gde mi se koja pesma nalazi, koja se s kojom uklapa”, rekao je on, dodavši da je fokus na publiku ključni element njegovog posla. „Ako hoćeš da budeš zadovoljan i ti, i poslodavac, i publika, neophodno je da se maksimalno koncentrišeš na ljude. Moraš da pratiš i da predvidiš šta bi ljudima u tom trenutku prijalo da čuju i da u glavi mašta odradi svoje kako bi to bio dobar i kvalitetan miks.”
Pored ljubavi prema didžejingu, za koji kaže da je način života, a ne posao, smatra da je prednost i to što je naučio da to i lepo naplati.
„Naučio sam da uložim u opremu, ali i kako da mi se uloženo vrati. Naučio sam da poštujem novac, zahvaljujući i mojim roditeljima koji mi nisu dali sve na tacni. Fino može da se zaradi, a dobra je strana didžejinga i ta što si stalno među ljudima, pa na taj način stvaraš kontakte koji mogu da ti znače.”
Iako je način života di-džeja uzbudljiv i unosan, nije bez svojih izazova. Dragan ističe da je najveći problem neispavanost, kao i nedostatak vremena za privatni život zbog dinamičnog tempa.
„Ja dolazim prvi na žurku, a odlazim poslednji. Tu je i odvojenost od porodice i manjak vremena za privatan život. Imam redovan posao, radim i automehaniku, autoelektriku, i autoelektroniku, obično ljudi vole vikendom da odmore, a ja sam taj koji pakuje zvučnike u auto i odlazi da pušta muziku. Nema odmora.”
Uprskos svim izazovima, Dragan je motivisan željom da svojoj deci stvori bolje uslove života nego što je on imao.
„Najveća motivacija je da mojoj deci stvorim bolje uslove života, da imaju više izbora, više mogućnosti. Na drugom mestu je ljubav prema muzici i tom dinamičnom stilu života. Osećam se mlado i sposobno u tim trenucima kad jurim, žurim, ne stajem. To su razlozi što tako živim i od toga ne odustajem”, zaključuje Dragan Petković – Di-džej Petko.
Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Glas nove generacije“, koji je sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na Google News-u:
