Obrazovanje Roma: Školovanje za izlaz iz siromaštva

Obrazovanje je osnovni uslov za poboljšanje socio-ekonomskog i kulturnog statusa Roma, ali i njihovu integraciju u društvo. Statistika pokazuje da predškolske ustanove pohađa tek 17 odsto romske dece, a fakultet završi tek jedan odsto Roma. Uz to, više od 60 odsto romskih porodica sa decom živi u siromaštvu a značajan je procenat onih koji nemaju završenu osnovnu školu.

Vladimir Šainović

Od prvog Svetskog kongresa Roma, 1971. u Londonu do danas mnogo se toga na polju društveno-socijalne pokretljivosti i integrisanosti Roma u društvo promenilo, ali suštinski u oblasti obrazovanja kreće se laganim koracima.

„U početku emancipacije Roma najviše se brinulo o kulturnom identitetu Roma, koji je jedinstven, kroz narodnu nošnju i folklor. Krajem devedesetih godina 20. veka skreće se pažnja na obrazovanje Roma kao jedan od ključnih problema, kada je obrazovanih Roma jako malo tek u nekom promilu, o visoko obrazovanim Romima i da ne pričam. Odgovor od strane međunarodnih organizacija, ali i naše države na ovaj problem obrazovanja rešava se putem afirmativnih mera i stipendija koje će omogućiti budućim generacima Roma da se lakše školuju. Moram da se pohvalim da sam i ja jedan od korisnika ovih mera, tačnije stipendije koja mi je omogućila da se školujem. Iako nije idealno, mi sada nakon toliko vremena možemo da se pohvalimo da imamo više od 200 svršenih akademaca Roma što je 0,001 odsto ukupne romske populacije u Srbiji“, kaže Vladimir Šainović, andragoški asistent, tim lider pokreta Opre Roma Srbija za Bor.

Zvanična statistika govori da deca uzrasta do šest godina čine preko 15 odsto ukupne romske populacije, a da dece uzrasta od sedam do 14 godina ima preko 16 procenata. Međutim, ne možemo govoriti o tome koliko je tačno dece romske nacionalne manjine, koja je taj status dobila 2002,  u različitim segmentima sistema obrazovanja Srbije, budući da statistički podaci o školama ne sadrže i podatke o nacionalnoj pripadnosti.

“Ne postoje tačni podaci ali znamo da u predškolskoj ustanovi skoro i da nema romske dece, svega desetak. Predškolski program pohađa više od 90% romske dece, koji nakon toga upisuju osnovnu školu. Srednje škole upiše malo više od 15% romske dece, a završi još manje. Što se visokih škola tiče desi se da neke godine jedno romsko dete ode na fakultet, a neke nijedno. Problem neredovnog pohađanja ili potpunog nepohađanja i odustajanja od obrazovanja često je migracija celih porodica, kako na sezonske radove tako i odlazak u evropske zemlje na azil. Sami odlasci i povratci naprave ogromnu prazninu u znanju nastavnog programa ali i povećavaju jezičku barijeru koja je već prisutna. Nepisano je pravilo da roditelji koji nisu obrazovani ne vide značaj obrazovanja za svoju decu, te ih ne podržavaju, da kažem ne teraju ih da redovno idu na nastavu a kamoli da kod kuće uče. Postoje projekti koji podržavaju dodatan rad sa ovom decom i pomaganje u izradi domaćih zadataka što itekako pomaže celokupnoj situaciji ali nije dovoljno“, dodaje Šainović.

Da bi se poboljšale prilike u školama se realizuje i program osnovnog obrazovanja odraslih. Izuzetak nije ni Bor u kojem se ovaj program sprovodi u OŠ „Vuk Karadžić“ od 2010. godine i u kojem je naš sagovornik poslednjih 11 godina andragoški asistent.

„U ovom periodu puno je Roma pohađalo osnovno obrazovanje odraslih, mnogo ih je i završilo, nakon čega su završavali obuke za pojedine zanate. Bilo je i dece koji su nakon ovog programa nastavila i završila srednju školu, ali je samo njih troje to uspelo da uradi za 11 godina koliko ja radim u školi“.

Zapošljavanje, ostvarivanje prava na rad, socijalnu i zdravstvenu zaštitu i na obrazovanje su društvene delatnosti u kojima su Romi najčešće izloženi diskriminaciji. Pomaka u Boru, veli naš sagovornik, ima u oblasti zapošljavanja, premda većina zaposlenih Roma nema kvalifikacije, a bolja radna mesta imaju tek dva do tri pojedinca, pedagoški asistenti i adragoški asistent.

“U ovoj godini kroz program HELP-a  u Srbiji, u Boru smo podelili 18 paketa opreme za otpočinjanje privatnog biznisa u iznosu od po 2.000 evra. Trenutno smo na početku projekta sa GIZ-om koji takođe ima za cilj da podrži Rome da se samozaposle ali i preduzetnike koji žele da zaposle Roma ili Romkinju za šta kroz projekat imamo na raspolaganju još 100.000 evra za 2022. od kojih će krajnji korisnici dobiti opremu za 60.000 evra. Poslali smo na stručne i poslovne obuke oko 100 korisnika od kojih je više od 30% našlo posao”, navodi Šainović.

Pomaka ima i u obrazovanju, u oblasti obezbeđivanja boljih uslova za rad i učenje školaraca, ali je sve to uvek nedovoljno da promeni realnu sliku i omogući Romima da žive onako kako ljudima i dolikuje.

“Grad Bor daje besplatne udžbenike za svu decu do četvrtog razreda osnovne škole bez obzira na nacionalnost, socijalni ili ekonomski status roditelja. Takođe daje besplatne autobuske karte za sve osnovce i za polaznike osnovnog obrazovanja odraslih. U ovoj godini grad Bor u saradnji sa Romskom inicijativom mladih “Gypsy soul” i ovdašnjom OŠ “Vuk Karadžić”  pribavio je iz projekata 15 kompleta udžbenika za peti razred i školski pribor za romsku decu, ukupne vrednosti od 300.000 dinara, a Help Srbija je donirala 68 rančeva sa školskim priborom, vrednosti 476.000 dinara”, zaključuje naš sagovornik.