SVETI ĐORĐE: Na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile!

0
288

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik svetog velikomučenika Georgija – Đurđevdan, u spomen na dan stradanja velikog sveca. Počinje “leto”, valja se okupati, skinuti čini… i još ponešto.

Sveti-djordje-slava

Praznik Svetog Đorđa, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i kao jedna od najčešćih slava pravoslavnih Srba. Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Đorđa, koje se desilo 23. aprila 303. godine. Posle Svetog Nikole i Svetog Jovana Đurđevdan je treća najčešća slava u Srba.

Praznik, koji se “naslonio” na prethrišćansku mitologiju i starog srpsko božanstvo plodnosti Jarilo, vezan je za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve. Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta.

Za Đurđevdan se vežu brojni narodni običaji, koji se poprilično razlikuju zavisno od kraja u kome se praznik obeležava.

Ono što je jedinstveno je “Đurđevdanski uranak” – pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci…

U mnogim krajevima običaj je i da uveče uoči Đurđevdana ili na sam dan ali pre zore, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, i kapije. To se čini da bi godina i dom bili berićetni, “da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru”.

vencic-djurdjevdan

Romi slave svoj najveći praznik

Romi u Srbiji danas proslavljaju Đurđevdan, svoj najveći praznik, kojim se slavi dolazak proleća. Prema tradiciji, Romi svoje domove ukrašavaju cvećem i zelenim grančicama i dočekuju proleće uz muziku i veselje.

Magija

Đurđevdan je danas hrišćanska svetkovina, ali i dalje je sveca u nekim krajevima snažno vezan magijski ritual. Postoji običaj da se tog dana žrtvuje jagnje koje se namenjuju Svetom Đorđu. Krvlju koja se tom prilikom prikupljala nekada su se iscrtavali krstići na čelu, obrazima, bradi i grudima ukućana, pa su se potom spirali “nenačetom” vodom sa izvora.

Verovalo se da ovaj ritual ima neverovatnu zaštitnu moć i da cele godine štiti od vradžbina i uroka.

U današnje vreme, posebno u gradovima, nije se zadržalo mnogo ovih običaja. Ali zato domaćice spremaju bogatu trpezu. Svima koji slave danas želimo srećnu slavu!

(Mondo/Bor030)

OSTAVITE KOMENTAR:

Please enter your comment!
Please enter your name here