Ovog 14. februara biće obeleženi Sveti Trifun, Dan zaljubljenih, kao i Velike zimske zadušnice.
Pravoslavna crkva 14. februara obelažava Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda i Velike zimske zadušnice, dok Katolička i Protestantska crkva slave Svetog Valentina ili Dan zaljubljenih.
Sveti Trifun bio je dete blagočestivih roditelja u Frigiji, rođen je u selu Kampsadi nedaleko od grada Apameje i bio je siromašnog porekla, ali veoma pobožan još od malih nogu. Kao svoju krsnu slavu ovog sveca obeležavaju zanatlije, vinogradari i mehandžije, a na liturgijama se pominje stradanje svetitelja. Na ovaj dan vinogradari odlaze u vinograd da orežu bar jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom, jer se veruje da će grožđe tako dobro roditi.
Sveti Valentin se usprotivio odluci imperatora Klaudija i tajno je venčavao vojnike kojima je to bilo strogo zabranjeno, jer se verovalo da su oženjeni ljudi loši vojnici. Valentin je zbog toga pogubljen 14. februara. Dan zaljubljenih, prvi put postao je romantični praznik u 14. veku, zahvaljujući engleskom pesniku srednjeg veka Džefriju Čoseru. Prema predanjima, u tom periodu među uglednim ljudima na engleskim i francuskim dvorovima bila je popularna „otmena ljubav“, a početkom 15. veka, počelo je da se obeležava kupovinom cveća, čokolada i drugih poklona.
Velike zimske zadušnice obeležavaju se kao znak sećanja na sve preminule. Na taj dan se posećuju groblja i prislužuju sveće na grobovima najbližih i u hramovima. Srpska pravoslavna crkva obeležava Zadušnice četiri puta godišnje: zimske u subotu pred Mesne poklade; u subotu pred Duhove su letnje zadušnice; Miholjske zadušnice su u subotu pred Miholjdan; a jesenje Mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan. Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se prislužuju sveće, a sveštenik služi kratki obred i okadi grobove.
Pratite nas na Google News-u:
