Lena Busić je učenica četvrtog razreda Gimnazije „Bora Stanković” u Boru koja je, baveći se aktivizmom, naučila mnogo dobrih i korisnih stvari, učestvovala u realizaciji važnih projekata, ali i doživela sjajne avanture na putovanjima na koja je odlazila potpuno besplatno.
Ova mlada, vredna i ambiciozna devojka, aktivizmom se bavi od sedmog razreda osnovne škole, a sa nama je podelila neka od najzanimljivijih iskustava i kako je izgledao njeno besplatno putovanje u Ameriku.
„Aktivizmom sam počela da se bavim još u đačkom parlamentu u sedmom razredu osnovne škole i to mi je mnogo pomoglo kasnije u životu”, otkriva Lena, naglašavajući važnost ranih koraka u njenom angažovanju.
Pored toga, Istraživačka stanica „Petnica” je bila jedan od prvih koraka za ovu mladu aktivistkinju, jer je tamo stekla značajna znanja i iskustva.
„Jedan moj veoma dobar drug mi je stalno govorio o svojim iskustvima u Petnici i da bi trebalo i ja da se oprobam. Zaljubila sam se u Petnicu i taj koncept da sam tamo sa mladima koji imaju ista interesovanja kao i ja. Tamo sam upoznala baš dobrog druga sa kojim sam se prijavila za rad na jednom ekološkom projektu koji je ujedno nudio i četiri dana raftinga na Tari. Tada sam videla koliko može da se putuje, da se vidi, nauči i uradi bez ikakvog plaćanja. Što je još važnije, aktivizam pruža konkretna znanja iz različitih oblasti, a ujedno se i povežeš sa različitim ljudima i družiš se, praviš životna prijateljstva.”
Njeno putovanje u Ameriku započelo je istraživanjem mogućnosti koja su nudili različiti programi.
„Na jednom od tih projekata koji su okupljali mlade iz cele Srbije, čula sam da su neki išli u Ameriku na godinu dana i to potpuno besplatno. Tada nisam znala šta je Flex, ali kada sam malo istražila, videla sam da tamo prolazi nešto malo više od 2% prijavljenih. Flex je, inače, program kulturne razmene Kancelarije za obrazovanje i kulturu Stejt departmenta Vlade SAD”, objašnjava Lena.
Uz podršku drugara koji su je motivisali na ovom putu, Lena je odlučila da se prijavi.
„Sve faze selekcije su trajale oko godinu dana, a ja sam se za to vreme bavila drugim projektima. Bila sam aktivna u parlamentu u srednjoj školi gde sam upoznala svoje najbolje prijatelje. Kada smo kod toga, parlament je super stvar i preporučila bih to iskustvo svakome. To je najbolji deo mog srednjoškolskog života. Dok su trajale sve te faze prijave, jedan sastav, pa drugi, pa onda odlazak u Niš, pa pričanje na engleskom, u stvari nisam bila sigurna da li sam ja ono što njima treba. Međutim, jednog dana su me pozvali, bila sam druga godina srednje škole, i rekli su da sam prošla”, priseća se Busić.
Iako je roditelji u svemu podržavaju, a imala je i nekih sličnih iskustava, kao što je putovanje u Kanadu na par meseci, ovog puta nije bilo baš tako.
„Prvo su bili jako skeptični i postavljali su pitanja poput: „Ko tebe šalje u Ameriku”, „Zašto ti ideš?”, „Ko ti to plaća?”, „Kako misliš ideš besplatno?”. Onda sam im ja objašnjavala, pa su im i ljudi iz Flex-a su im objašnjavali.”
Flex je program kulturne razmene učenika koji traje deset meseci, u kom učestvuju mladi iz pedeset zemalja i idu besplatno u Ameriku.
„Tamo dobijemo porodicu koja nas ugosti i sa kojom živimo i 200 dolara kako bismo obezbedili sve naše potrebe. Međutim, ta porodica je u obavezi da nama obezbedi tri obroka, da imamo svoju sobu, da možemo da odemo do škole i tako dalje. Jako bitno da napomenem je da nam plaćaju i zdravstveno osiguranje.”
Jedan od njenih početnih strahova bio je vezan za jezik, ali ona sada poručuje da to nije presudno.
„U prijavi stoji da engleski nije presudan, jer ćemo ga tamo svakako naučiti. Dovoljno je znati toliko da možete da pratite nastavu u školi, a sve ostalo se nauči. Zato niko ne bi trebalo da ima stres zbog toga. Njima je najbitnije to da smo mi entuzijastični, da smo dovoljno zreli i da možemo da predstavimo našu državu u najboljem svetlu. Bitno je da možemo tamo da se adaptiramo jer to jeste velika promena, jedan dan si kod kući, drugi dan si u nekoj drugoj porodici. Ocene u školi na primer nisu važne, moj drug je otišao u Ameriku sa prosekom „dobar“, ali je zaista najbitnija ta sposobnost adaptacije.”.
Život u Americi je drugačiji i mnogo se razlikuje u odnosu na naš način života, ističe mlada aktivistkinja iz Bora Lena Busić, ali kako kaže, ponovni odlazak joj je na „to do“ listi.
Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Glas nove generacije“, koji je sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na Google News-u:
