Kad je bio dete, Sava Jovanović nije maštao o tome da postane grafički dizajner. Nakon završenje srednje škole, tražio je svoj pravi poziv, a sticajem slučajnih okolnosti otkrio je svoju strast prema grafičkom dizajnu. Bez formalnog obrazovanja, ali sa velikim entuzijazmom i mnogo uloženog truda i vremena, Sava je od neiskusnog početnika postao uspešan dizajner i edukator.
Iako nije imao formalno obrazovanje u oblasti dizajna, slučajna situacija na fakultetu navela je Savu Jovanovića da se prvi put ozbiljnije posveti grafičkom dizajnu.
„Na drugoj godini fakulteta, na jednom od predmeta imali smo zadatak da napravimo biznis plan i prilikom podele zaduženja, ja sam rekao da ću da radim dizajn. Nisam ništa znao o tome, ali zbog tog projekta sam počeo da istražujem i da učim grafički dizajn. Prvo sam radio u fotošopu, bio sam oduševljen foto manipulacijom, to me je baš zainteresovalo. Mnogo mi je značila pomoć i saveti druga koji se bavio u tom trenutku logo dizajnom, on je takođe iz Bora. Od njega sam saznao da za logo dizajn treba da koristim ilustrator, pa sam onda počeo da učim da radim u tom programu i mnogo mi je značila njegova pomoć” rekao je Jovanović, dodajući da mu je otac, koji je takođe imao znanje o grafičkom dizajnu, iako nije uspeo da se time bavi profesionalno, takođe pomogao u početku.
Iako se grafički dizajn na prvi pogled činio kao neprofitabilno zanimanje, situacija sa koronom ga je naterala da se potpuno posveti ovom polju.
„Nisam mogao da izlazim i kako nisam imao šta da radim, počeo sam da se bavim kreiranjem logoa i zaljubio sam se u to. Kad sam kreirao logo za taj izmišljeni brend na faksu, mislio sam da sma napravio najbolji logo na svetu, iako iz ove perspektive vidim da to nije tako. Tako da sam ja po 10-15 sati dnevno provodio učeći, gledajući klipove, učeći od druga koji mi je pričao i neke druge stvari u vezi sa biznis aspektima dizajna.”
Zahvaljujući tome što je veliki deo svog vremena ulagao u učenje i tome što je imao mentora, ovaj mladi grafički dizajner iz Bora je veoma brzo napredovao.
„Posle nekoliko meseci sam zaradio prvi novac na Fiverr-u, frilens platformi. Tu sam našao nekog Indijca kome je trebao logo, pet evra je bila cena. Jedan evro mi je uzeo Fiverr, jedan PayPal i ja sam dobio tri evra. Bio sam presrećan. Svidelo mi se to što radim, hteo sam da pokušam, nisam bio perfekcionista. Iako možda nije bilo dobro, uživao sam u procesu. Nekoliko meseci sam zarađivao po 10, 20 dolara.”
Instagram je postao ključni alat za njegov dalji rast, iako, kako kaže, u početku nije imao uspeha na ovoj platformi.
„Nisam znao šta je lični brend ni šta on može da donese. Onda me je jedan Englez, koji se isto bavi logo dizajnom i koji je komentarisao da mu se sviđa moj rad, posavetovao da uradim 30 day challenge, odnosno da 30 dana zaredom svakog dana postavljam po jedan svoj logo. Počeo sam sa tim i skoro 90 dana sam svaki dan izbacivao novi logo. Tada je broj pratilaca počeo da raste, ali ništa specijalno. Onda sam došao do jednog Azijata koji je imao oko milion pratilaca, fenomenalan je, dobijao je Emi nagrade, bavi se dizajnom i biznisom u dizajnu, edukuje ljude kako da se bave time i zarade od toga. Rešio sam da mu se javim i rekao sam mu da bih i ja voleo da se bavim edukacijom, ali da nisam dovoljno kompetentan i nemam dovoljno kredibiliteta da bih nekog učio. On mi je rekao drugu važnu rečenicu: „Ne moraš da budeš ekspert da bi nekog nešto naučio.” Podeli neki savet, trik koji ti u tom trenutku znaš, možda neki ekspert ne zna, zahvaliće ti se u komentaru, videće te.”
Ovaj savet bio je prekretnica u njegovoj karijeri. Počeo je da kombinuje edukativni sadržaj i dizajn, što je rezultiralo povećanjem broja klijenata i boljim pozicioniranjem na tržištu.
„Počeo sam ozbiljnije da zarađujem i postajao bolji u dizajnu”, dodao je.
Susreo se sa brojnim izazovima, od nesavesnih klijenata koji nisu želeli da plate, do izazova u komunikaciji i promenama u zahtevima.
„Počeo sam da razmišljam kako da podignem ceo proces na viši nivo”, rekao je, objašnjavajući kako je počeo da se bavi biznis aspektima dizajna.
Iako je na tom putu bilo mnogo padova, on sada vidi jasan napredak, ali i da ima još dosta toga da nauči i da nadogradi svoje znanje.
„Grafički ditajn je vema širok pojam i ima mnogo podkategorija. Ja sam zapravo počeo kao logo dizajner, što je samo jedan deo grafičkog dizajna, a kasnije sam dodavao druge stvari, kao što su strategija, marketing, brending. Logo je samo deo vizuelnog identiteta, a ja sam hteo da pokušam da proširim svoju ponudu. Počeo sam da radim malo od svega i na kraju sam shvatio da to ništa nema smisla ako nema pozadinu. Nisam znao sve to da radim, i dalje ne znam, ali sam se povezivao sa ljudima iz tog sveta i formirali smo agenziju „Horizon” i nudimo sve te usluge.”
Kroz sve ove godine, naučio je mnogo o tome koliko je važna strategija i razumevanje klijentovih potreba u procesu kreiranja vizuelnog identiteta.
„Tek kada imamo strategiju celog biznisa, vizuelni identitet ima smisla. Tek tada logo može da postane lična karta tog brenda.”
Savina poruka mladima koji žele da se bave ovim poslom je da što pre prihvate greške.
„Nije problem ako niste potpuno sigurni u to što radite – to je sasvim normalno. Mnogi ljudi ni u odraslim godinama ne znaju tačno šta žele, i to je u redu. Greške su neizbežan deo procesa i upravo one omogućavaju napredak. Slobodno rizikujte, probajte, ako vam se ne svidi, krenite dalje. Tako ćete se sigurno naći. Samo nemojte da se plašite da grešite”, poručio je mladi grafički dizajner iz Bora Sava Jovanović.
Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Glas nove generacije“, koji je sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na Google News-u:
