Poteškoće Roma u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu

Većina istraživanja o Romima u Srbiji ukazuju na brojne diskriminacije ove manjinske zajednice kako u oblasti zapošljavanja, tako i u ostvarivanju osnovnih ljudskih i manjinskih prava.

Mnoge romske porodice danas žive u siromaštvu i na ivici egzistencije, bez posla, od sezonskog rada ili sakupljanja i prodaje sekundarnih sirovina. Mnogi od njih, takođe, nemaju lične dokumente pa im je onemogućeno da imaju zdravstvenu zaštitu, pravo na obrazovanje, socijalnu pomoć…

“Zdravstvena zaštita jeste dostupna svima u teoriji, međutim, u praksi nije baš tako. Postoje porodice koje su doseljene iz susednih zemalja i koje ne ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje. Jedan od uslova za ostvarivanje zdravstvenog osiguranja jeste da osoba ima prebivalište na teritoriji grada ili opštine u kojoj se nalazi. Često se dešava da takve osobe ne mogu da prijave boravište i adresu. Razlog je što naseljavaju nelegalizovane objekte ili stanuju negde gde ne mogu da se prijave na adresi”, kaže Marina Salić, predsednica Udruženja “R.E.A.B”.

Pripadnici romske zajednice suočeni su i sa predrasudama da su manje vredni, da su kriminogenog ponašanja, sa uopštavanjem zajednice zbog čega teško dolaze i do posla a samim tim i do zdravstvene zaštite. Pravo na zdravstvenu zaštitu zagarantovano je svim građanima Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu, etničku i versku pripadnost Ustavom Republike Srbije. Pa ipak, kada su Romi u pitanju, najveće prepreke za ostvarivanje i korišćenje zdravstvene zaštite, navodi se u Strategiji za unapređenje položaja Roma u Srbiji, su administrativne procedure, roditelji koji nisu upoznati sa svojim pravima, koji ne prepoznaju ili zanemaruju zdravstvene probleme, ali i diskriminatorski stavovi pojedinih zdravstvenih radnika.

“Romi danas mogu da dobiju zdravstveni tretman samo u najhitnijim slučajevima. Izdvajam primer žene koja je išla na porođaj bez zdravstvenog osiguranja i kojoj su kasnije troškovi naplaćeni”, dodaje Marina Salić.

Statistika pokazuje da oko 11 odsto ukupnog romskog stanovništva čine deca od šest godina, te da zastupljenost po starosnim grupama progresivno opada. I dok indeks starenja ukupne populacije u Srbiji iznosi 1,01, kod romske zajednice je 0,15. Prosečna starost Romkinja je 27,6 a Roma 26,7, što je za 14, odnosno 12 godina niže od prosečne starosti žena i muškaraca u Republici Srbiji. Životni vek Roma kraći je za 10 do 12 godina u odnosu na opštu populaciju, a najviše su ugrožena deca, žene u dobu pune polne zrelosti i stari.

“Romi i druge osetljive grupe siromaštva koje su vrlo ugrožene nisu nažalost informisani o svojim pravima, i nisu dovoljno osnaženi da slede procedure i dobiju na kraju to svoje pravo. Vrlo teško se javljaju lekarima iz straha, nemaju poverenja u sistem i vrlo su loše informisana.

Romi generalno imaju problem sa lečenjem i zdravstvom jer su grupa koja živi na ivici egzistencije i nema novca za lekove. Kako se mnogi lekovi plaćaju i ne idu na recepte, vrlo teško se i odlučuju za lečenje. Često se susreću sa diskriminacijom, nemaju osnovne uslove za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba i samim tim im se životni vek znatno smanjuje u odnosu na većinsko stanovništvo”, ističe Marina Salić.

Romi kažu da je potrebno da se problemi ove zajednice rešavaju odlučnije nego do sada kako bi se ovoj manjinskoj zajednici omogućila ista prava kao i ostalom stanovništvu. Neophodno je, ističu, da svi subjekti zajedno sarađuju sa romskim i organizacijama civilnog društva, ali da se problemi moraju rešavati na svim nivoima, dugoročno, a ne samo od projekta do projekta. Tek tada bi se, vele, ostvarila istinska socijalna uključenost Roma u društvu bez diskriminacije.